Lišće je opasna zamka na putu

Iako je i dalje veoma toplo za ovo doba godine, kao da zima uopšte ne planira da dođe, metereolozi najavljuju povremena naoblačenja sa kišom, koja će biti učestalija kako bude odmicao novembar.

Čak i bez kiše, treba voziti pažljivije, pošto jedan od rizika predstavlja lišće na putu. Još uvek ne opada „punom snagom“, ali uskoro će početi.

Lišće na putu može da bude klizavo kao led. Stoga treba usporiti kada se naiđe na deo puta pokriven lišćem. Naročito su opasni putevi koji idu kroz šumovite i brdske predele.

To što možda nije padala kiša dva-tri dana i asfalt je suv, ne znači da lišće na putu nije klizavo kao led. Možda je zadržalo vlagu od nedavne kiše. Možda je nakupilo vlagu od (jutarnje) magle ili rose.

Na prvi pogled prvi sloj lišća može da deluje kao da je suv ili možda i jeste suv, ali se ispod toga krije sloj mokrog lišća. Ne kažemo ni da je suvo lišće idealna podloga za vožnju...

Ako naletite na veću količinu mokrog lišća u krivini, neće biti od pomoći ni ABS ni ESP, isto kao što ne bi bili od pomoći da je ta površina pokrivena ledom. Pomoć koju ovi sistemi mogu da pruže direktno zavisi od dobrog kontakta gume sa podlogom.

Naravno, ABS će sprečiti blokiranje točkova prilikom kočenja i moguće zanošenje – ali to je sve. ABS nema način da prekrši zakone fizike i da zaustavi auto na klizavoj podlozi.

ESP će takođe uraditi ono što može da zadrži auto na bezbednoj putanji kroz krivinu – ali samo ako ne vozite prebrzo i ako gume dovoljno dobro drže asfalt. A ukoliko se između guma i asfalta nalazi mokro klizavo lišće – kako ESP da obavi svoj posao? Ne može da baci sidro...

Jednostavno, ESP, tj. elektronska kontrola stabilnosti (ESP, ESC, VDC, DSC…) ne može da pomogne ako nema dovoljno trenja između podloge i guma. ESP će bezuspešno pokušavati da vas vrati na željenu putanju dok vozač gubi kontrolu.

Zašto ABS i ESP ne mogu (mnogo) da pomognu?

Objasnimo kako radi ESP. On kočenjem pojedinih točkova on utiče na kretanje i zanošenje automobila. Ukoliko se dok skrećete ulevo javi zanošenje zadnjeg kraja (preupravljanje – zadnji kraj beži desno), ESP će aktivirati kočnicu na prednjem desnom točku, kako bi pokušao da ispravi kretanje automobila.

Suština je u tome da kada samo jedan točak koči, on zanosi auto, pa upravo to koristi ESP – ako se auto zanosi u jednu stranu, ESP će početi da koči jedan ili dva točka kako bi kontrirao, tj. počeo da ga zanosi u drugu stranu i tako ispravio njegovu putanju.

Ako u istoj (levoj) krivini dođe do proklizavanja „preko nosa“ (podupravljanja – uđete prebrzo u krivinu, motate volan, ali auto ne sluša već proširuje željenu putanju, popularno „ispravlja krivinu“), aktiviraće se kočnica na unutrašnjem zadnjem točku.

Ovo je banalizovano objašnjenje – čitav proces je znatno komplikovaniji i odvija se munjevitom brzinom, često pre nego što vozač uopšte primeti da je bio na granici da izgubi kontrolu nad automobilom.

U obzir se uzimaju brojni parametri, a reakcija sistema se menja u deliću sekunde u zavisnosti od promene ponašanja vozila. Ponekad se, u zavisnosti od situacije, „guši“ i motor kako bi se vozilo smirilo, tj. kako bi pogonski točkovi povratili trakciju.

I najvažnije - upravljanje „procesom“ kočenja obavlja se uz pomoć ABS-a.

Foto: Shutterstock.com