Šta je bolje, prednji ili zadnji pogon – sa aspekta bezbednosti?

Više od pola veka se vode oštre diskusije na temu – da li je bolji prednji ili zadnji pogon? Međutim, skoro svi zaboravljaju da prvo treba definisati šta to uopšte znači „bolji“? Bolji u čemu ili po čemu?

Odgovorićemo odmah na ovo pitanje. Generalno i najuopštenije rečeno – prednji pogon je bolji za manje i slabije automobile, dok je zadnji pogon bolji za veće i snažnije limuzine, naročito one sa sportskim „pedigreom“.

Dakle, ako su samo vozne karakteristike u pitanju, zadnji pogon je ubedljivi pobednik. Ali ako želimo da napravimo auto u kojem će putnički i prtljažni prostor bili maksimalno iskorišćeni u odnosu na dimenzije vozila, onda je prednji pogon bolji izbor.

Da li je zadnji pogon „recept“ za okretanje na putu?

Sada nam je bezbednost na prvom mestu, pošto smo primetili da mnogo mlađih vozača pita da li je pametno da kao prvi auto kupe neki stariji BMW. Čuli su mnogo priča o tome kako se BMW-u izuzetno lako i iznenada zanese zadnji kraj u krivini.

To jeste tačno – ali samo kada su u pitanju starije generacije bez elektronskih sistema kao što su ASR (ili TCS – kontrola trakcije ili kontrola proklizavanja pogonskih točkova – detaljnije u OVOM TEKSTU) ili ESP (elektronska kontrola stabilnosti - detaljnije u OVOM TEKSTU).

Pritom naglašavamo – ta velika zanošenja zadnjeg kraja bukvalno nikada se ne dešavaju prilikom normalne vožnje po suvom asfaltu.  Problem nastaje uglavnom kada se za volanom nađe neiskusan ili suviše samouveren vozač, pri čemu se vozi brzo, naročito ako je asfalt klizav zbog kiše, snega ili leda.

Neznanje i neiskustvo su možda čak i glavni faktori. Na prvom mestu, treba znati da se u krivini (ili kroz krivinu) ne dodaje gas. To se ne radi ni sa autom sa prednjim pogonom.

Stariji auto bez ikakve „elektronike“ može da se zanese i na pravcu ako se npr. vozi po snegu i oštro se doda gas. Veliku ulogu naravno igraju i gume – što su gume kvalitetnije i novije, manja je šansa da će doći do gubitka kontrole.

Takođe, što veća snaga motora – lakše će točkovi da se zavrte u prazno... Ali sada govorimo uglavnom o vozilima snage do 80 kW ili 109 KS, koliko je ograničenje za one sa probnom vozačkom dozvolom.

Konačan odgovor

Naš savet je da ako ste početnik sa skromnim budžetom, tj. tek kupujete svoj prvi auto i tražite nešto za 1.500-2.500 evra, ali želite da imate nešto sportski i atraktivno, da ipak uzmete neki auto sa prednjim pogonom.

Ako ste početnik, imate još mnogo vremena da kupite ozbiljniji auto sa zadnjom vučom, pri čemu ćete vožnjom auta sa prednjom vučom steći dragoceno iskustvo – prednja vuča „oprašta“ mnoge greške koje zadnja ume ozbiljno da „kazni“.

Naravno, uletite li agresivno i prebrzo u krivinu sa autom sa prednjim pogonom, zakoni fizike će se potruditi da nastavite pravo umesto da skrenete.

Uglavnom, da ne biste tokom prve dve-tri godine uništili svoj obožavani BMW, kupite nešto iz „golf“ klase, osim ukoliko niste sigurni da ste dovoljno smireni i stabilni da vas adrenalin na klizavom putu ne odvuče u stranu.

Istina, na suvom asfaltu, pa još u kombinaciji sa slabim motorom, auto sa zadnjom vučom je sasvim bezbedan. Zadnji točkovi guraju vozilo, prednji ga usmeravaju, pa ne dolazi do negativnog uticaja jedne funkcije na drugu.

Elektronski sistemi čine čuda?

Stariji automobili sa zadnjim pogonom bez sistema kao što su ASR i ESP potpuno su druga priča u odnosu na novije sa naprednim elektronskim sistemima za kontrolu stabilnosti.

Stoga kod ovog pitanja – da li je bezbedniji prednji ili zadnji pogon – uvek treba imati u vidu koje i kakve automobile poredimo. Voziti po snegu i ledu BMW E36 iz 1997. i neku noviju „jedinicu“ ili „trojku“ slične snage predstavlja nebo i zemlju.

ESP će sprečiti proklizavanje zadnjih (pogonskih) točkova, zanošenje i prelazak u drugu traku ili izletanje s puta. Naravno, ESP ne može mnogo da pomogne ako idete suviše brzo, ako imate loše gume, ako je podloga (asfalt ili sneg) suviše klizav, itd.

Foto: Shutterstock.com