Da li se pronalazite na listi najčešćih grešaka motociklista?

Motociklisti, kao i svi ostali učesnici u saobraćaju prave greške. Sve greške i loše navike na motociklu su teret koji otežava preciznu i bezbednu vožnju.

Spoznaja tih grešaka i otklanjanje, učiniće vas pre svega bezbednijim i bržim. Jer brzina dolazi iz veštine i glave, a ručica gasa je samo komanda. U ovom tekstu skrećemo pažnju na najčešće propuste u kojima se možda i sami pronađete.

Nenošenje zaštitne opreme

Kako na samom motociklu ne postoji niti jedan vid zaštite motocikliste, sav teret i odgovornost padaju na motociklistu i zaštitnu opremu. Zaštitna oprema podrazumeva kacigu, jaknu, rukavice, pantalone i čizme.

Retki su oni koji iskreno mogu reći da su svaki put kada su seli na motocikl, pa makar i do prodavnice, obukli sve od glave do pete. To je rizik i česta greška zato što se nezgode dešavaju svuda, a najčešće u blizini mesta stanovanja jer tu imamo lažnu sigurnost po pitanju “poznavanja terena”. Uostalom, nezgoda ne mora biti vaša greška, ali to u krajnjem ishodu nije bitno jer motociklista uvek izvlači deblji kraj.

Kada se nezgoda desi, sledi gorak osećaj lečenja povreda koje nisu morale da se dese jer vam je oprema ostala kod kuće. Savet: uvek i svuda nosite zaštitnu opremu.

Loš položaj tela na motociklu

Položaj tela je kontroverzna tema zbog postojanja različitih stilova vožnje. Trkač u “MotoGP” šampionatu se naginje toliko da dodiruje kolenom, laktom i ramenom stazu, dok policajac na motociklu “gura” motocikl u nagib držeći telo što više uspravno. Obojica imaju odlične razloge zašto tako voze, dok „civilni“ motociklisti o tome diskutuju.

Prva očigledna greška je položaj stopala. Kada vidite da stopala “vise” sa nogostupa kao pačije noge to je znak koji ukazuje na problem. Tačka oslanjanja treba da je tik iza vrhova prstiju. Tako sprečavamo mogućnost da asfalt “zgrabi” stopalo u nagibu.

Druga očigledna greška je položaj gornjeg dela tela. Ruke treba da budu savijene u laktovima uz telo, leđa ispravljena, ramena opuštena i pogled usmeren visoko. Jedino tako motociklista postaje jedno sa motociklom. Jedino tako možete efikasno da savladate krivine i velike dnevne kilometraže.

Ove greške su uglavnom rezultat ukočenosti i položaja sedenja tokom početničkih dana a koje su vremenom postale navika. Sve što treba da uradite jeste da priznate grešku i vežbate. Podsećajte sebe konstantno tokom vožnje, korigujte položaj tela dok vam ne postane standard.

Loše kočenje

Najefikasnije kočenje dobije se tako što pritiskamo prvo kvačilo, puštamo gas, pritiskamo zadnju kočnicu, potom prednju. Korišćenje samo zadnje ili prednje kočnice je greška koja nije retka u krugovima motociklista. Prednja kočnica se dozira sa dva prsta, kažiprstom i srednjim kako bi smanjili šansu za blokiranje prednjeg točka. Pri kočenju, ruke treba da budu blago savijene u laktovima, telo blago nagnuto napred, a pogled ispred motocikla usmeren u daljinu.

Ova greška nije očigledna sa strane, ali je opisana tako da ćete odmah znati pravite li ovde greške ili ne. Istraživanja su pokazala da je motocikl sposoban da zakoči silom od gotovo 1G. Isto tako, istraživanja kažu da je kod neiskusnih sila kočenja jedva 0.5G, dok kod treniranih ide i do 0.8. Dakle, greške koje pravimo pri kočenju koštaju nas gotovo polovinu moguće kočione sile motocikla.

Vođenje motocikla pogledom

Motocikl uvek ide tamo gde je usmeren pogled. Tako se izbegava prepreka, tako se prolazi kroz krivine. Da ovde grešite, uvidećete na vežbi slaloma ili pri izvođenju osmice. Upravo pomenutim vežbama se “uči” da vam gornji deo tela, vrat i ramena budu opušteni a pogled visoko ka tački gde želite da budete.

Istraživanja navode da 34% slučajeva nezgoda otpada na one gde je motocikl jedini učesnik. To su slučajevi “ispravljanja krivine”, nemogućnost izbegavanja neke prepreke, fiksacije barijere, znaka, itd. Sve to uglavnom kao rezultat lošeg vođenja pogledom. Naravno, postoji još drugih faktora i okolnosti ali u svakom slučaju ide na teret motocikliste.

Preticanje

Kada motociklista sustigne jedno ili više vozila, preticanje svega što je ispred njega je poslastica. Motocikli imaju neverovatan odnos snage i težine, pa se takva preticanja obavljaju gotovo munjevito. No, to je greška koja se obično skupo plaća.

Neretko se desi da se zbog većeg vozila ispred vas, na primer kombija, autobusa ili kamiona, ne vidi vozilo ispred. Tada se dolazi do neprijatnog saznanja i panike da više nemate prostor i vreme da obavite preticanje. Isto tako, dešava se da neko iz kolone krene u preticanje dok motocikl već ubrzava silovito. Skretanja iz kolone na sporedni put i propuštanje drugih vozila su takođe realne i česte situacije.

Nikada nemojte da pretičete vozilo „brišući“ suprotnom trakom. Vozilo može da skrene bez migavca ili da seče liniju pre skretanja. Postoji gomila video materijala sa ovakvim situacijama.

Najsigurnije je da blago usporite iza vozila, osmotrite situaciju, pogotovo ako ste u mestu gde ima ukrštanja puteva ili u naselju. Blicnite, svirnite i obavite preticanje.  Motocikl je ionako dovoljno brz da pretekne u sekundi tako da nema potrebe rizikovati.

Držanje odstojanja

Koliko ste puta videli grupu motociklista da voze točak u točak ili da su jako blizu automobila ispred vrebajući preticanje? Nažalost, ovo je česta slika koja oduzima značajno vreme reakcije, prostor za izbegavanje i vidokrug radi uočavanja potencijalnih rizika.

Ovde je rešenje jednostavno, ostavite rastojanje ispred sebe jer time kupujete vreme i prostor za spašavanje iz situacije. Takođe, imajte na umu da motocikl ima tu slobodu da se kreće po sredini ili na krajevima kolovozne trake. Ne postoji idealna pozicija, jer nju morate odrediti na osnovu situacije u kojoj se nalazite, ali sve sa ciljem da ispred sebe imate prostor.

Prolaženje raskrsnica i puteva sa ukrštanjem

Prvenstvo prolaza ne garantuje bezbednost. Pogotovo u slučaju motocikla. Pred svako ukrštanje puteva morate biti posebno oprezni zbog onih koji to nisu. Greška koju nije retkost videti -motociklisti jednostavno prođu ukrštanje bez usporavanja i osmatranja, pa tako često budu lišeni prvenstva.

Recept je sledeći:

Svaka raskrsnica je zona rizika. Prilagođavate brzinu, gledate retrovizore i svuda oko sebe. Ruke i noge su vam već spremne za kočenje ili manevar. Sve u cilju da vas ni jedan vozač ne može iznenaditi svojom nesmotrenošću.

Oduzimanje prednosti, odnosno isecanja motociklista je najčešći tip nezgode. Zato ne pravite grešku neplanskog prolaska raskrsnica.

Foto: Shutterstock.com