SPECIJAL - Uvoz polovnog automobila, korak po korak

DRUGI deo ovog specijala možete da vidite klikom na ovaj link: SPECIJAL 2. deo - Uvoz polovnog automobila, korak po korak

TREĆI deo ovog specijala možete da vidite klikom na ovaj link: SPECIJAL 3. deo - Uvoz polovnog automobila, korak po korak

S obzirom na to da se uvozom i prodajom mahom bave pravna lica, odnosno privatne firme, „običnom čoveku“ je potpuno nepoznato kako zapravo izgleda procedura uvoza polovnjaka.

Zato smo odlučili da vam približimo samu proceduru i objasnimo šta je sve neophodno od dokumentacije, kako izgleda proces carinjenja, koliki je iznos poreza, kao i uslove za neke od država iz kojih se najviše uvoze automobili, kao što su Nemačka, Francuska Italija...

Zbog velikog broja informacija, ovaj specijal smo podelili u tri celine. U prvoj se bavimo neophodnom papirologijom. 

Koja dokumenta su potrebna za uvoz polovnjaka?

Za početak, preporučujemo da pre odlaska u inostranstvo ili poručivanja automobila kontaktirate nekog špeditera, koji će vam pomoći da stavite na papir sve prateće troškove. U suprotnom, automobil vas na kraju može koštati znatno više zbog neke sitnice koju niste znali.

Špediter će vam dati procenu carine, poreza i ostalih troškova na osnovu podataka o vozilu ili će vas bar uputiti na okvirne troškove ukoliko krenete u inostranstvo „na slepo”, a objasniće vam i detalje vezane za razna prateća dokumenta specifična za pojedine zemlje. Dobar špediter može da napravi veliku razliku.

Da odmah razjasnimo - špediter se bavi “papirologijom”. On ne dovozi kola na kamionu, mada mnoge špedicije imaju u ponudi i uslugu dovoza vozila iz inostranstva u saradnji sa prevozničkim kućama.

Pritom, postoje dve vrste špeditera. Carinjenje vozila se vrši u nekoj od unutrašnjih carinarnica, i za taj postupak vam treba špediter koji to radi, ali kod samog ulaska u zemlju graničnu prijavu vam pravi neka od graničnih špedicija, i tek sa graničnom prijavom se javljate vašem špediteru u unutrašnjoj špediciji.

Dokumenta neophodna za uvoz razlikuju se od zemlje do zemlje. Generalno, obavezno je da imate:

1)  kupoprodajni ugovor - overen kod notara, ukoliko ste kupili vozilo od fizičkog lica.

2)  račun - ukoliko ste ga kupili od pravnog lica (autoplac, lizing kuća, itd.). Račun dobijen od pravnog lica ne mora da se overava kod notara.

3)  izvoznu deklaraciju - kupovinom od pravnog lica možete da dobijete povraćaj poreza, a tada je neophodno da vam na stranoj carini izdaju izvoznu deklaraciju, odnosno EX-papir (njega takođe morate da overite kod stranih carinika prilikom napuštanja EU).

Pojedini auto placevi mogu da vam izađu u susret i pomognu u proceduri, ali ex-papir može da izda isključivo carina. Kada prodavcu dostavite dokaz da je automobil izvezen iz EU, novac od poreza vam se vraća, na način dogovoren sa prodavcem.

Pojedini prodavci zahtevaju i potvrdu istupa. Ona se vadi na istoj carinarnici gde je izdat i EX papir. Može da se zatraži i dobije e-mailom. Ukoliko je EX papir napravljen u mestu prodavca, onda on sam izvadi potvrdu istupa.

4)  EUR1 obrazac – ovaj dokument je praktično dokaz da je automobil proizveden u Evropskoj uniji, a na osnovu kojeg se koristi SSP koji je Srbija sklopila sa EU (SSP je međunarodni ugovor, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, čime je Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji), da se ne bi plaćala carina prilikom uvoza u Srbiju.

Od pre par godina sve evropske carine, da bi izdale, odnosno overile EU preferencijalno poreklo vozila, zahtevaju da im se dostavi potvrda proizvođača o preferencijalnom poreklu, tzv. ”liferant”.

Problem je u tome što su proizvođači i njihovi ovlašćeni predstavnici zbog velikog broja zahteva za izdavanjem liferanata prestali u potpunosti da ih izdaju, osim za nova vozila.

Pojedine carine prihvataju i druge dokaze o poreklu. U tome vam opet mogu pomoći špediteri, koji su informisani na kojim EU carinama i sa kojom dokumentacijom je moguće dobiti EUR1. Zbog toga se većina uvoznika radije opredeljuje da uvoz rade preko posredničkih firmi u zemljama EU koje im obezbeđuju potrebnu dokumentaciju. Opet su špediteri ti koji su veza između uvoznika i posredničke firme.

Za vozila kupljena od pravnog lica, a kojima je vrednost na fakturi izražena ispod 6.000 €, prodavac može izdati izjavu na fakturi koja zamenjuje EUR1 obrazac. Da bi izjava bila prihvaćena od strane srpske carine, uslov je da bude sačinjena u tačno propisanoj formi, da cena na fakturi ne prelazi 6.000 €, kao i da procenjena vrednost vozila po katalogu AMSS ne prelazi 10.000 €.

Postoji i treći osnov oslobađanja od plaćanja carine, a to je tzv. “autorizacija”. Ona je praktično istovetna izjava na fakturi, sa tom razlikom što je izdaje ovlašćeni prodavac koji ima svoj broj autorizacije koji upisuje u fusnotu izjave, te se takva izjava prihvata i za vrednosti veće od 6.000 €.

VAŽNO!
Ne može svako vozilo proizvedeno u EU da dobije neki od gore navedenih dokaza o preferencijalnom poreklu i bude oslobođeno od plaćanja carine. Za vozila koja se uvoze (imaju saobraćajnu) iz zemalja koje nisu članice EU, bez obzira na zemlju proizvodnje, plaća se puna stopa carine i poreza.

U poslednje vreme zbog aktuelne situacije čest je slučaj da se carine vozila ruskih i ukrajinskih građana, i na sva ta vozila se plaća carina.

Međutim, od ovog pravila su izuzeta vozila koja dolaze iz zemalja koje imaju sklopljen ugovor o bescarinskoj trgovini sa EU, identičan onom koji ima Srbija kroz SSP. Tu spadaju sve balkanske zemlje koje nisu članice EU, zatim Švajcarska, Norveška i Island. Ta vrsta povlastice na posredan način se naziva kumulativnim preferencijalnim poreklom.

Napominjemo da pravilo kumulacije ne važi za vozila iz Velike Britanije. Od dana istupanja iz EU Velika Britanija gubi pravo na preferencijalne povlastice u Srbiji. Iako Britanija ima sklopljen ugovor sa EU o bescarinskoj trgovini, on je isključivo bilateralan, i ne odnosi se ni na jednu drugu zemlju, te se ne može primeniti pravilo kumulacije.

5)  COC dokument – (engleski COC - Certificate of Conformity, nemački - Ubereinstimmungsbescheinigung) - u ovom dokumentu su navedene sve bitne tehničke karakteristike automobila, na osnovu kojih može da se potvrdi da ispunjava određeni standard.

Ukoliko ga prodavac nema, što je najčešće slučaj (mada sve zavisi od starosti vozila i zemlje), možete ga uzeti od predstavnika proizvođača, dilera ili agencija specijalizovanih za izdavanje ovog dokumenta.

Nije neophodan za sam uvoz, ali može da pomogne kada budete vozili automobil na ispitivanje (o tome više u narednim tekstovima). Takođe, pojedine EU carine ga prihvataju umesto liferanta kao dokaz EU preferencijalnog porekla vozila kod izdavanja EU1 obrasca.

Nastavak sledi

Nastavljamo da se bavimo ovom temom. Uskoro očekujte još dva teksta o proceduri uvoza polovnjaka.

Sagovornik nam je bio Dragan Teodosijević iz špediterske agencije www.don-sped.rs, na čijem sajtu postoji i kalkulator troškova carinjenja vozila – upišete podatke i besplatno dobijate troškove uvoza automobila.

Foto: Pixabay.com