Kako smanjiti potrošnju goriva?

Benzin, dizel i plin drastično su poskupeli u prethodnih godinu i po dana, pa mnogi vozači više nego ikada žele da smanje potrošnju.

Stoga ćemo dati savete za smanjenje potrošnje i pokušati da skrenemo pažnju na razne savete koji vozačima donose preterana očekivanja po pitanju uštede. Pozabavićemo se i nekim zabludama.

Naime, neke „mere“ koje preduzmete mogu da donesu osetnu uštedu, dok druge u praksi neće doneti bukvalno ništa.

Mnogo toga zavisi od vrste motora u vašem autu, uslova vožnje i drugih faktora, pošto npr. ne mogu da se porede vožnja u gradskoj gužvi i vožnja na nekoj magistrali bez gužve.

1)    Uređaji i aditivi za smanjenje potrošnje:  upozoravamo da su brojna istraživanja pokazala da su razni uređaji i aditivi za smanjenje potrošnje jednostavno beskorisni.

Ovaj savet smo stavili na prvo mesto kako ne biste uzalud trošili novac i pritom imali lažnu nadu.

2)    Pritisak u gumama je veoma važan: testovi obavljeni od strane proizvođača guma i renomiranih auto časopisa pokazali su da je odgovarajući pritisak vazduha u gumama izuzetno važan kada je potrošnja goriva u pitanju.

Međutim, većina vozača veoma retko proverava pritisak u gumama, a to bi trebalo raditi bar jednom mesečno – to je zvaničan savet proizvođača guma.

Zato je dobra ideja da napravite sebi podsetnik. Pritisak proveravajte isključivo na pumpama koje imaju overene manometre (kompresore). Overen manometar na sebi mora da ima žig, tj. nalepnicu kvadratnog oblika – ona je podeljena u četiri manja kvadrata, pri čemu svaki predstavlja po jedan kvartal u godini, a godina je napisana u sredini.

Kvartali su obeleženi rimskim brojevima, a nalepnica (tj. žig) je važeća do kvartala koji umesto rimskog broja ima kružić. Detaljnije o tome smo pisali u tekstu: Kontrolisanje tačnosti manometara na benzinskim pumpama

Pritisak u gumama se ne meri nakon duže vožnje, pošto se tada gume zagreju i pritisak zbog toga poraste.

Ne pokušavajte da uštedite tako što ćete da naduvate gume na znatno veći pritisak od predviđenog. Tako ćete samo ubrzati nepravilno habanje gazeće površine gume, pri čemu će osetno brže stradati i razni elementi oslanjanja.

Pametno je i da povećate pritisak u gumama kada je auto opterećen, naročito kada idete na duži put (npr. na more).

Stvar je u tome što će gume sa „standardnim“ pritiskom vazduha kod ozbiljnije opterećenog auta doneti iste negativne efekte kao izduvane gume kod neopterećenog auta - veća potrošnja goriva, nepravilno trošenje guma, pregrevanje guma, lošije kočenje i ponašanje pri skretanju, veća mogućnost oštećenja prilikom naletanja na udarne rupe ili kod penjanja uz oštar ivičnjak, itd.

Podatke o odgovarajućem pritisku kada je auto opterećen možete uglavnom da nađete na nalepnici negde na autu ili u uputstvu za auto, mada nažalost mnogi stariji polovnjaci nemaju ni jedno ni drugo, pa savetujemo da se snađete na neki drugi način - tu je internet.

3)    Uslovi vožnje:   stani-kreni vožnja u saobraćajnom špicu najveći je neprijatelj uštede goriva. U tim uslovima će i mali auto sa benzinskim motorom od 1.200 kubika i 65 KS bez problema da „popije“ 10 l/100km.

U „teškoj“ gradskoj vožnji jednostavno nema pravila kada je potrošnja u pitanju. Zato, ukoliko imate mogućnost da izbegnete gradsku gužvu, iskoristite tu mogućnost. Budite „kreativni“ – parkirajte auto negde van zone sa najvećom gužvom, pa uđite u autobus ili tramvaj.

Takođe je često isplativije da idete dužom trasom sa manje gužve i semafora, nego kraćom putanjom sa mnogo semafora i gustim saobraćajem.

Svesni smo da mnogi vozači jednostavno nemaju izbora, ali oni koji imaju, treba da ga iskoriste. Ni nedostatak vremena često nije opravdan argument, pošto traženje parkinga po delovima grada gde je parking teško naći može da potroši mnogo vremena i goriva i nerava...

4)    Stil vožnje: oštra vožnja sa snažnim ubrzanjima, naročito prilikom kretanja iz mesta može i najštedljiviji auto da pretvori u nemilosrdnog potrošača goriva – bez obzira na kubikažu ili snagu.

Treba voziti tečno i bez oštrih ubrzavanja. Treba pratiti saobraćaj i puštati papučicu gasa kada primetimo da se saobraćaj ispred nas usporio, da nailazimo na semafor na kojem se već upalilo ili će se uskoro upaliti crveno i slično.

5)    Prinuđeni ste da vozite kao na trkama: ovo nije sarkazam. Ovo je ozbiljan problem. Zašto?

Uobičajen savet glasi: Održavajte bezbednu distancu u odnosu na vozilo ispred vas kako biste mogli tečno da vozite, odnosno blago i pravovremeno da kočite i ubrzavate, kao i da se bezbedno zaustavite u slučaju oštrog kočenja.

U teoriji odličan savet! Ali on može da se primenjuje samo u idealnim uslovima.

Vi ostavljate dovoljno mesta do auta ispred vas - kako ne biste bespotrebno kočili pa odmah zatim ubrzavali. Nažalost, u praksi je ovo često nemoguće, pošto će vas konstantno preticati druga vozila i ubacivati se u tu prazninu između vas i vozila ispred.

I tako svaki put kad se neko ubaci ispred vas, moraćete da usporite da biste ponovo napravili dovoljnu (bezbednu) distancu u odnosu na njega. Pa vas odmah zatim pretekne drugi auto... I to se onda konstantno ponavlja.

Da ne pominjemo to što ćete vi da čekate na semaforu da se upali zeleno, dok su oni koji su vas pretekli odavno nestali sa vidika.

Ali – to je vaš izbor. Koliko vam je važno da negde brže stignete u odnosu na veću potrošnju goriva?

6)    Kad zeleno na semaforu počne da trepće: neretko je bolje da ubrzate i prođete kroz zeleno (trepćuće), nego da dočekate crveno, pošto tada morate da pokrećete vozilo teško tonu i po iz mesta.

To apsolutno ne znači da treba u poslednjem trenutku da „zabadate“ gas i projurite kroz žuto ilicrveno!

7)    Start-stop sistem:  koliko uopšte štedi goriva? U praksi štedi veoma malo goriva. Procene idu od 2% do 5%, mada neki tvrde da može da se postigne ušteda od 10% i više.

Danas je taj sistem obavezan kod iole novijih automobila, tako da nemamo mnogo izbora, iako ostaje mogućnost da se ugasi, a tu mogućnost koristi neverovatno veliki broj vozača.

Postoji i mnogo uslova koji sprečavaju start-stop sistem da uopšte gasi motor. Zavisi od temperature motora, spoljne temperature, uključenih potrošača,opterećenosti, napunjenosti i stanja akumulatora, itd.

8)    Izbacivanje nepotrebnog tereta – verovatno ste u raznim tekstovima na temu smanjenja potrošnje goriva pročitali savet da izbacite nepotreban teret, uglavnom iz prtljažnika.

Pritom se ponekad savetuje čak i izbacivanje rezervnog točka i korišćenje seta za popravku probušene gume.

Naš savet je da nipošto ne izbacujete rezervni točak, bez obzira da li je pune veličine ili „ćopavac“, i da ga ne menjate setom za popravku gume, pošto težina jednog točka definitivno nije dovoljna da učini osetnu razliku po pitanju potrošnje.

Ali zato donosi rizik da se nađete negde sa ozbiljno oštećenom gumom ili felnom i beskorisnim setom za popravku gume.

Za izbacivanje alata iz prtljažnika važi sličan zaključak – verovatno nemate 30 kg alata u prtljažniku. Naravno, zavisi koji je alat u pitanju i da li uopšte može da bude od pomoći u nekim situacijama – to zavisi od veštine vozača, vrste kvara, samog automobila... Sami procenite.

9)    Oprezno sa raznim „trikovima“:  punjenje rezervoara do vrha rano ujutro kada je gorivo hladno da bi ga više stalo, gašenje motora prilikom stajanja u gužvi ako nemate fabrički start-stop sistem, stavljanje sportskog filtera vazduha koji pruža manji otpor prolasku vazduha, ponovo podsećamo na beskorisne uređaje i aditive za smanjenje potrošnje, gašenje motora na nizbrdici, suviše spora vožnja na auto-putu (npr. 90 km/h) pošto se tako dovodite u ozbiljnu opasnost...

Postoji još mnogo sličnih „saveta“, ali nije problem što ne samo što vam neće uštedeti gorivo, već mogu da vas dovedu u rizične situacije.

10)    Klima uređaj:  korišćenje klima uređaja može da poveća potrošnju od 5% do preko 10%, pa i preko 20%. Uglavnom kod starijih automobila klima više povećava potrošnju, a kod novijih manje.

Međutim, pri visokim brzinama otvoreni prozori veoma negativno utiču na aerodinamiku, što takođe može drastično da poveća potrošnju, pa je tada isplativije da uključite klimu.

11)    Vožnja u zavetrini:  „zalepite“ se iza drugog vozila, naročito kamiona, kako biste smanjili čeoni otpor vazduha i tako smanjili potrošnju goriva.

Ova taktika funkcioniše, ali je toliko opasna da vas zaista molimo da to ne radite – u deliću sekunde možete da izazovete užasavajuću saobraćajnu nesreću.

12)    Ispravan motor: ukoliko motor ne radi kako treba, potrošnja može da bude bez problema veća za litar ili dva, čak i ukoliko vama ne deluje da postoji ozbiljan problem. Zato redovno proveravajte ispravnost motora.

13)    Pratite potrošnju: ne oslanjajte se samo na putni kompjuter. On nije 100% pouzdan. Naprotiv, ume solidno da „slaže“. Zato povremeno napunite rezervoar do kraja, pa ga nakon 200 ili 300 kilometara ponovo napunite i izračunajte potrošnju. Ovo bi trebalo uraditi povremeno u periodu kada redovno koristite auto u uobičajenim uslovima, a ne samo kada idete na more.

14)    Pratite situaciju ispred vas:  predviđanje i pravovremeno uočavanje promena u kretanju drugih vozila, praćenje semafora, uočavanje krivina i raskrsnica, može da uštedi dosta goriva pošto ćete moći pravovremeno da popustite gas i blagovremeno da ubrzate kada je potrebno.

Zaključak

Ne postoji magični štapić ili neka „specijalna tajna“ kojima možete drastično da smanjite potrošnju goriva. Uslovi u kojima vozite i stil vaše vožnje su glavni faktori.

Verovatno ste pročitali još mnogo raznih saveta za smanjenje potrošnje goriva i verovatno se pitate zašto ih mi nismo uključili u našu listu?

Odgovor glasi – mnogi od tih saveta su od male koristi u praksi. Na uslove u saobraćaju ne možete da utičete, ali zato možete na stil vožnje. Međutim, često ni tu ne može mnogo da se uradi iz prostog razloga – morate da pratite dinamičan tok saobraćaja inače će konstantno da vas (rizično) pretiču, da vam ablenduju, trube, „lepe“ se na branik i slično, što može da bude zaista stresno.

Foto: shutterstock.com