Dizel ipak ostaje, bar još neko vreme
O povratku benzinaca i novom ulaganju u razvoj benzinskih i hibridnih motora već smo pisali. Odluka EU da donekle olakša buduće nametnute stroge ekološke standarde za motore sa unutrašnjim sagorevanjem donela je jedan pomalo neočekivan preokret - povratak dizelaša. To znači da na našem tržištu dominantni polovnjaci sa dizel-motorom ipak imaju budućnost.
U ovom slučaju nije Folksvagen taj koji se odlučio na zaokret, već drugi najveći proizvođač automobila u Evropi - grupacija Stelantis. Ovaj automobilski gigant je godinama ulagao u elektrifikaciju da bi na kraju doživeo da od prodaje elektromobila ne može da opstane. Originalno, Stelantis je planirao da do 2030. godine 100 odsto prodatih vozila u Evropi i oko 50 odsto u SAD budu na elektro pogon. Ipak, kombinacija slabe prodaje vozila na elektro pogon i velike konkurencije ostalih evropskih proizvođača, ali i onih iz Kine dovele su do toga da se preispitaju ove poslovne odluke.
Povratak na zahtev kupaca
Jedna od njih je i postepeno povlačenje dizel-agregata iz ponude. Kako prenosi Rojters, Stelantis je potvrdio da je još krajem prošle godine doneo odluku da, kako su napisali, na zahtev kupaca zadrže dizel-agregate u ponudi, a u nekim slučajevima i vrate. Tako je Pežo 308 zadržao poznati 1.5 dizel, a ista odluka je doneta i za luksuzni DS N°4 hečbek, u oba slučaja je plan bio da se u ovim modelima nakon 2025. dizel-agregat izbaci iz ponude, ali je umesto toga odlučeno da on ostane.
Štaviše, na tome se neće stati. Dizel motor biće vraćen i u Opel Astru koja je mehanički gotovo identična Pežou 308 kao i u komercijalni program. Modeli kao što su Opel Kombo, Sitroen Berlingo i Pežo Rifter i dalje će se nuditi sa dizelom. Dizeli će ostati u ponudi i u SUV modelima više klase poput DS 7, Alfa Romea Tonale, Alfa Romeo Stelvio ali i limuzini Đulija. Sve ovo, kako su za Rojters izjavili iz Stelantisa, „na zahtev kupaca“.
Ima li smisla dizel u 2026?
Naravno, postavlja se pitanje koliki je to zahtev kupaca bio da bi Stelantis napravio ovako veliki zaokret u poslovnoj politici. Na to pitanje je zaista teško odgovoriti. Pre samo desetak godina prodaja vozila sa dizel motorom činila je oko 50 odsto ukupne prodaje u Evropi i bila ubedljivo najveći segment iznad benzinaca i hibrida. Međutim, nakon skandala sa lažiranjem emisije izduvnih gasova iz 2015. godine i pooštravanja ekoloških kriterijuma za ove motore kao posledicu, mnogi proizvođači odlučili su da izbace dizelaše iz ponude, a smanjilo se i interesovanje kupaca.
Primera radi, po podacima udruženja evropskih proizvođača automobila ACEA, tokom 2025. godine prodato je tek oko milion vozila sa dizel-agregatima što je manje i od plug-in hibrida i automobila na čisto električni pogon. Pre samo šest godina, 2020. prodato je oko tri miliona dizelaša, dakle segment je definitivno u padu što uzrokovanom smanjenje ponude (pre desetak godina svi modeli iz ponude su imali dizel verziju, danas tek po neki) što smanjenjem interesovanja kupaca. Ipak, interesovanje i dalje postoji. Za sve one koji prelaze veliku kilometražu na dnevnom nivou dizel je najpraktičnije rešenje po pitanju dopune ali i cene.
Pritom, toliko obećavana infrastruktura za dopunu električnih automobila nije dostigla zrelost, a nisu ni baterije čiji se domet sa jednim punjenjem ne može ni približno uporediti sa dometom vozila sa punim rezervoarom dizela. Troškovi kupovine su takođe, kod dizela daleko niži nego kod plug-in hibrida i vozila na struju, tako da povratak dizela sasvim ima smisla iz ugla kupaca koji prelaze velike kilometraže. Na kraju tu je još jedna prednost, a to je konkurencija, odnosno potpuni izostanak iste. Kineski proizvođači nemaju dizel agregate u ponudi, a ni planove da takve motore razvijaju, proizvođači iz Japana takođe su se potpuno povukli sa ovog segmenta, tako da su u njemu evropski proizvođači praktično monopolisti.
Čemu se nadati?
Da li to znači da možemo očekivati da se ovaj trend nastavi, pa recimo da se u domaćoj Grande Pandi uskoro pojavi dizel agregat? Moguće, ali veoma malo verovatno iz prostog razloga što se dizel u tom segmentu jako malo traži. Prethodne generacije Pande jesu nudile dizel, ali su se kupci u ogromnom broju slučajeva odlučivali na benzinske agregate. Istovremeno, postoji šansa da i drugi proizvođači, poput Renoa i eventualno Forda krenu putem Stelantisa i vrate dizel-agregate u ponudu. Vreme će pokazati.
Na kraju, šta ova odluka znači za nas? Iz ugla kupaca, ali i trgovaca polovnim automobilima u našoj zemlji svakako će biti dobrodošla. Većinu polovnih automobila koji se sa zapada uvoze kod nas i dalje čine dizelaši, po podacima iz 2025. njih je bilo čak oko 60%. Samim tim, veći izbor polovnjaka na zapadu za nas znači bolju snabdevenost i svakako bolje cene, pa u tom smislu, realno je očekivati da dominacija automobila sa dizel motorima na našem tržištu potraje još koju godinu. Ostaje da se vidi da li će ovakvi dizel motori preživeti uvođenje Euro 7 normi, koje za modele koji su trenutno u proizvodnji stupaju na snagu krajem novembra 2027. godine.
